О нама
Историјат школе
Данашња католичка црква у барокном стилу саграђена је у периоду 1782-1784. Поред цркве налазила се и зграда у којој је била смештена католичка школа. Након II светског рата у згради некадашњег самостана католичке цркве 10. септембра 1949. године почела је са радом Осмогодишња школа број 1.
Осмогодишња школаброј 1
Народни одбор Општине Бачка Паланка 24. маја 1956. године доноси одлуку да се укине Осмогодишња школа број 1 и да се оснују две осмогодишње школе: "Веселин Маслеша" и "Клара Фејеш". За директора Осмогодишње школе "Веселин Маслеша" постављен је дотадашњи наставни инспектор Драгослав Лифка.
На истој седници издвојена су забавишта која су до тада била у саставу школске управе и основана је посебна управа забавишта. Обе управе почеле су са радом 1. септембра, а примопредаја је извршена између 1. и 15. септембра. У Осмогодишњу школу "Веселин Маслеша" уписано је 625 ученика - 446 у нижим и 179 у вишим разредима.
Здравствено стање ученика је оцењено као добро и према тадашњим записима били су добро одевени. Углавном су редовно похађали наставу, а уколико нису, позивани су родитељи на разговор са директором, након чега се проблем углавном решавао.
О извођењу наставе бринула су двадесет и три наставника, директор и секретар. У нижим разредима предавало је дванаест учитељица, а једанаест наставника радило је у вишим разредима. Наставници су предавали предмете за које су стручни, али и оне за које су показивали интересовања и склоности.
Када је основана, наша школа била је смештена у неколико зграда. Главна зграда налазила се на садашњој адреси, Улица братства и јединства 22. Једно одељење налазило се у згради забавишта у Улици Иве Лоле Рибара, а комбиновано одељење од I до IV разреда налазило се на Новом Мајуру у згради која је припадала Војној установи Карађорђево.
У главној згради било је осам учионица, четири кабинета, зборница, канцеларија и једна помоћна просторија. У приземљу су се налазили кабинети за физику, географију и историју, кабинет за цртање (адаптирани некадашњи тоалет), као и зборница и директорова канцеларија.
На спрату изнад степеништа налазио се магацин школске кухиње и кабинет за биологију и хемију, направљен од дела ходника. Ту је био и некадашњи директоров, а тада стан домара - послужитеља, који се састојао од две собе, кухиње оставе и ходника.
У зградама у Улици Иве Лоле Рибара и на Новом Мајуру налазила се по једна учионица, с тим што је зграда на Новом Мајуру поседовала и стан за учитеља.
Учионица некадаОд укупно осамнаест одељења шеснаест је било смештено у главној згради (садашња зграда школе), а по једно одељење се налазило на Новом Мајуру и Калошу. Било је укупно дванаест одељења у разредној и шест одељења у предметној настави.
Тадашњи директор, као и сви после њега, истиче проблем недостатка простора. Школа је тада имала само десет учионица, па је услед недостатка простора због повећања броја ученика повремено радила у три смене. Проблем простора решавао се и повременим преласцима у зграду тадашње Гимназије, што је омогућавало рад у две смене.
Занимљиво је да је давне 1957/58. школа остварила стопроцентну пролазност, а од 735 ученика било је свега девет снижених оцена из владања и то 1 лоша и 8 врлодобрих.
Давних седамдесетих школа је имала спортски терен у близини школе, тзв. Грбавицу. Он је уступљен општини за стамбену изградњу, а за узврат добијено је обећање да ће школа добити фискултурну салу чији пројекат постоји још од 1969. год. Временом, како се број ђака и даље повећавао, услед недостатка простора школа је принуђена да се сналази на разне начине. Ситуација је знатно побољшана након оснивања четврте основне школе.
Школске 1983/84. школа добија и специјализоване кабинете за сродне предмете: хемију, биологију, историју, географију, те ликовну и музичку културу.
С обзиром на то да школа и даље није имала фискултурну салу, часови физичког васпитања одржавају се на дворишту, у парку испред школе или у сали Специјалне школе "Херој Пинки". Повремене адаптације не решавају проблем простора. Уређиване су учионице, ходници и степениште, четири учионице опремљене су новим намештајем.
И поред отежаних услова рада, скученог простора, великог броја ђака, 1988/89. наша школа је проглашена за најуреднију, а исте године добија и Октобарску награду. "За 32 године постојања школу је завршило око 4500 ђака, а од тога 150 су вуковци", изјавио је тадашњи директор Боривоје Милојковић.
Почетком деведесетих у јеку ратних дешавања у школу пристиже велики број деце са зараћених подручја. Највећи прилив избеглица из Хрватске био је почетком 1991, а већина њих се вратила кући већ током другог полугодишта. Годину су обележили страх и неверица, забране јавних окупљања, а школе су у два наврата престајале са радом и то 1-10. и 17-18. октобра. Није било ни традиционалних Уличних трка поводом Дана ослобођења града.
Од 1997. настава се поново одвија у две зграде. Део ученика, тј. трећи и четврти разред смештени су у приземљу бивше зграде ОШ «Десанке Максимовић». Уведена је тзв. вертикална настава и од те године школа ради у две смене према следећем: нижи и виши разреди ишли су у две одвојене смене. Наставници су одахнули јер се чинило да су коначно угледали светла 21. века. Организовањем овакве наставе побољшани су услови за рад.
Учествујући на такмичењима и смотрама републичког или савезног нивоа више пута у последњих 10 - 15 година ученици, наставници или школа постигли су изузетне резултате под којим подразумевамо једну од прве три награде на републичком или савезном нивоу. Међу резултатима ученика најзапеженији су била прва места на највишем државном нивоу из математике, физике и српског језика, а друга и трећа места из математике, физике, српског језика, биологије, хемије и историје. Прва места на највишем нивоу освајана су и на смотрама и конкурсима у области литерарног стваралаштва и хорског певања.
Међу најбоље пласираним ученицима у последњих 15 година највише је било завидних резултата на литерарним конкурсима републичког нивоа:
Јелена Радош 8/4 на Републичком такмичењу из ОНО 1988/89. освојила 1. место као ученик- новинар. Исте године Маја Станишић 6/3 на Републичком литерарном конкурсу освојила 3. награду. На Републичком Невеновом фестивалу деце- песника 1991/92. Едита Сремац 8/4 освојила је 2. место. Следеће године 1992/93. Славица Прпа 7/2 на Републичком литерарном конкурсу добила је 3. награду. 1995/96. Милица Бјељац 8/2 на Републичком светосавском литерарном конкурсу у Новом Саду награђена је 1. наградом. Већ следеће године 1996/97. на сличном светосавском конкурсу републичког нивоа у Кикинди добили смо прве две награде: Марина Бубуљ 7/4 – 1. награда и Даница Поповић 7/2 – 2. награда. на истом конкурсу следеће године 1997/98. узели смо све три награде: Гордана Чупковић 8/2 – 1. награда, Срђан Јањушић 6/1 –2. награда и Милица Крунић 8/2 – 3. награда. Осим ових појединачних награда из области литерарног стваралаштва ученика Литерарна секција школе на Републичком конкурсу литерарних дружина и секција награђена је 2. наградом. Да не би изгледало да ученици само пишу, а не уче, поменимо да је Гордана Чупковић 8/2 освојила 1. место на Републичком такмичењу из српског језика 1997/98.
Ни природне науке не заостају много за литерарним склоностима. Наташа Мишков 8/4 1992/93. на Републичком такмичењу из математике освојила је 3. место, а на Савезном 4. место. Преседан је направила ученица 7/2 Јована Лугоња која је школске 1995/96. освојила 1. место на Републичком такмичењу и из физике и из математике, а на Савезном исте године 3. место и из физике и из математике. Иста ученице следеће године 1996/97. на Савезном такмичењу из физике поново је освојила 3. место. Њену традицију наставила је Татјана Ђокић која је као ученик 6/3 1999/2000. освојила 2. место на Републичком такмичењу из математике, као ученик 7/3 2000/01. 1. место на Републичком такмичењу из математике и 3. место на Савезном. Исте године, попут Јоване, на Републичком такмичењу из физике освојила је 1. место, а на Савезном 3. место.
С уметностима нам је баш добро ишло. Камерни дечији хор ''Свети Сава'' наше школе 1999/2000. на Републичкој смотри хорова и оркестара заузео је 2. место, а већ следеће 2000/01. на истом конкурсу 1. место. 2003/2004. на Покрајинској смотри хорова школски хор је награђен 3. наградом.
Јелена Чолић, ученица 8/1 освојила је 1993/94. 2. место на Републичком такмичењу из хемије.
На Републичком такмичењу из биологије 1995/96. 2. место освојила је Ирена Гвозденовић.
Исте године 3. место на Републичком такмичењу из историје освојио је Огњен Карановић, ученик 8/4.
Марина Нимет, ученица 7/2, школске 1997/98. освојила је 1. место на Републичком такмичењу из словачког језика.
На Републичком такмичењу екипа у стоном тенису 2002/03. екипа наше школе заузела је 1. место. У појединачној конкуренцији Зоран Савић је освојио златну медаљу, а Ђорђе Борчић сребрну.
ОШ "Свети Сава"
ОШ "Свети Сава"Школа је тако и формално усагласила своја дугогодишња настојања да следи најбоље традиције светосавске културе којој припада. И пре промене имена школе, далеко пре најновијих задужбинарских, ктиторских и добротворних акција, још 1996. године сврстали смо се у ред добротвора Светосавског храма јер смо целе школске године сакупљали прилоге за доградњу храма на Врачару. Одабрани ученици том приликом били су на пријему код патријарха кад им је уручена Грамата за добротвора Светосавског храма. Након тога ишли су да виде "своју циглу" у храму.
