Ученици

Светосавско дете

Сара Вишекруна, светосавско дете 2010. године – Што могу данас, не остављам за сутра

Образлажући свој предлог Сарини другари из одељења 8/3 у свом образложењу поменули су њену одговорност. Сарин мото потврђује процену њених другара. Сара не оставља ништа да уради касније што може одмах, а опет стигне све што и њени вршњаци. У слободно време, каже, слуша музику, чита књиге, релаксира се уз спорт, гледа филмове и воли да је у друштву . Високо вреднује искрено пријатељство. Врлински живот Сара потврђује и списком особина које не воли код људи. Каже да не воли дволичност, заједљивост, љубомору, неправду и охолост. Скромно каже да нема великих планова, али снова и идеја има.

Све наставнике радује то што су ученици, не само озбиљно схватили свој задатак да предложе и образложе дете друга које ће бити светосавско дете, него и то што знају да препознају и вреднују хришћанске особине. И Сара је још једна у низу добре, ненаметљиве, скромне, разумне, вредне, истинољубиве и одговорне деце у нашој школи.

Немања Вукосав - Светосавско дете које захваљује Богу

Немања у цркви

Да свакој идеји треба времена да сазри док коначно не буде схваћена на прави начин, показује избор Светосавског детета 2009. године Немање Вукосава, ученика VIII 1 одељења. Његова одељенска заједница је једнодушно је изабрала и предложила њега за Светосавско дете, а међу пристиглим неколиким предлозима других одељенских заједница, Наставничко веће је једнодушно одлучило да то буде Немања.

Да је избор био прави, они који га не знају могли су се уверити већ на самом проглашењу на Светосавској академији. Немања је изашао готово посрамљен, али срећан и рекао: "Хвала Богу, хвала наставницима и друговима који су ме подржали. Шта више да кажем."

Немања са православном секцијом

Немања је тако прво Светосавско дете, које на првом месту захваљује Богу за све што има, активно води црквени живот и планира да упише средњу богословску школу. Иако није одличан ђак, он је дете какво су наставници већ заборавили да је некад постојало: увек се с много поштовања и уважавања односи према старијима, поготово својим наставницима, и за све евентуалне неуспехе никад му није наставник крив, нити неко други, него се постара да исправи самог себе. Смемо да кажемо да је у том исправљању и усавршавању себе, Немања готово јединствен случај детета, коме пубертет није изговор за све побуне, типичне вршњачке дрскости и хиљаде бубица, него је временом све смиренији, разумнији, скромнији, умеренији и питомији. Заправо,

Немања у Врујцима

Немања је имао дечијих испада кад је био мали, а његово даље одрастање пратио је и духовни раст. Томе је, ако хоћемо да тражимо социлошка објашњења, допринела нетипична породична ситуација – Немања расте с баком, јер су се његови родитељи развели давно и свако живи у новооснованој породици. Са великом срећом што таква деца постоје истичемо да смо само од Немање добијали унапред обавештење да ће на секцију суботом каснити мало, јер мора да помогне баки да сиђе из зграде по пензију. Ни једну своју обавезу никада не пропушта, свакој приступа са одговорношћу зрелог и савесног човека и даје колико год може, па и више. Када бисмо хтели да објаснимо постојање оваквог детета на неки други начин, онда би то била његова активна улога у цркви која је сигурно допринела да свој живот прихвати не ропћући. Немањи је крштени кум наш дојучерашњи парох отац Дојчин.

Право хода и путеве своје исправља

Немања с мамом

Немања годинама није видео мајку, која данас живи у Београду. Прошлог васкршњег распуста мајка га је звала у посету баш у време кад је Немања са православном секцијом ишао на Дечији Васкршњи сабор у Врујцима. Иако горећи од жеље да се сретне с мајком, Немања је, ипак, отишао на сабор, а у повратку је сишао у Београду. Сусрету с мајком тако је присуствовала и секција. Немања је једини осмак који је и даље остао на секцији, и редовно долази на све пробе, иако има обавеза као и сви ученици завршног разреда. На исти начин га хвале и у певачкој групи у КУД „Коста Абрашевић“ где не пропушта пробе. Уз то, треба нагласити да код куће има много више обавеза, него иједан његов вршњак, јер му је бака немоћна и стара.

Преко викенда Немања није заузет одласцима на журке, рођендане, играонице, него недељом иде у цркву, а често са момцима из цркве обилази манастире. Такав је наш Немања: скроман, послушан, богобојажљив, кротак, смеран, пожртвован. Својим растом потврђује светосавску максиму: Право ходи на својим ногама и путеве своје исправљај. Немања управо то чини: право хода и путеве своје исправља.

Избор светосавског детета

Избор светосавског детета у нашој школи је покушај обнављања предратне традиције која је негована у већини српских школа. Светосавско дете се бира и проглашава за своје хришћанске врлине: скромност, крепкост, послушност, пожртвованост, смерност, љубав према ближњем, поштовање старијих… Светосавско дете добија повељу од школе, коју потписују директор, школски кум и надлежни парох, а од кумова добија пригодан поклон. Колико је било тешко обновити једну традицију, живу у сасвим другом времену са другим системом вредности, уз то са прекидом временског континуитета од 50 година, показивали су избори Светосавског детета на наставничким већима. Током ових дванаест година обнављања традиције, расправљало се мора ли то дете бити крштено, може ли бити млађег узраста и шта ако се касније промени, мора ли бити одличан ђак, мора ли бити Србин, ићи у цркву… У последње време је постајало нејасно и шта су то хришћанске врлине за које се то дете награђује и могули се оне поистоветити са атрибутом хуман. Због тога нова верзија Статута школе има регулисан начин избора светосавског детета и кратко објашњење хришћанских врлина и остале пропозиције по којима се бира Светосвско дете. Процедура избора светосавског детета креће од његових другова. Одељенске заједнице предлажу и писмено образлажу свој предлог, који достављају Комисији за избор светосавског детета, коју именује директор школе сваке године. Комисија прави ужи избор и предлаже Наставничком већу, које гласањем одлучује ко ће понети ову вредну титулу.

Досада су за своје хришћанске врлине светосавским дететом проглашени следећи ученици:

име и презиме	узраст	година	фотографија
Сара Вишекруна	8. разред	2010.
Немања Вукосав	8. разред	2009.
Соња Шобот	8. разред	2008.
Зорана Зубац	8. разред	2007.
Жарко Кнежевић	8. разред	2006.
Емина Стојшић	8. разред	2005.
Миленко Радовић	8. разред	2004.
Јована Радаковић	8. разред	2003.
Сузана Лалић	8. разред	2002.
Дуња Ковачевић	8. разред	2001.
Мирко Баљ	8. разред	2000.
Марко Пешић	8. разред	1999.
Милан Штрбац	8. разред	1998.
Весна Мијатовић	7. разред	1997.