Вести

„Прича о хлебу“ у свету

Образовним пројектом „Прича о хлебу“ представник наше школе Славица Јурић учествовала је у Мајкрософтовом светском Форуму иновација у образовања, представљајући државу и европски континент. Форум је одржан у бразилском граду Салвадору од 3 – 5. 2009. новембра и на њега је наш наставник ишао сам, као првонаграђени у категорији сарадње на европском Форуму иновативних наставника, који је одржан у марту 2009.
Од марта до новембра колико је наставнички тим и школа имала времена од европског до светског форума, „Прича о хлебу“ је прерасла у прави образовни пројекат, у који се укључило много наставника и сарадника. Прво је у јуну организован Фестивал хлеба за децу у школи, а у септембру смо се укључили у међународни Фестивал хлеба у Новом Саду. Тим активностима обогаћен је рад „Прича у хлебу“ за светски догађај.




Искуства из Салвадора

У Салвадору, првој престоници Бразила, граду који спада у један од стотину градова света који на најбољи начин чувају и представљају културну баштину света, спајањем ова два догађаја, прослављена је и двадесетогодишњица постојања и рада Мајкрософта у Бразилу.
Светски Форум иновативних наставника, слично европском, састојао се од неколико врста активности. Подразумева се протоколарни део отварања самог догађаја, обично праћеног коктелом. За наставнике најважнији део активности је изложбени, где они на штандовима излажу своје постере и пропагандни материјал о радовима којима представљају своје државе и континенте, те уз помоћ рачунара на сваком штанду појашњавају свој рад колегама и жирију. За жири могу се пријавити појединци свих држава учесница. Сваки рад има три процењивача из различитих држава света, који, дакако, не могу бити из државе из које је сам наставник. Наставничке радове које процењује жири добија много раније, те изложба служи да се рад маркетиншки представи и уживо, кроз разговор објасни и приближи, те да се размене искуства са другима. Рад се предаје путем интернета у јединственој форми, једној врсти пауер-поинт презентације са унапред дефинисаним захтевима о садржају сваког слајда, који треба да садрже следеће информације и материјале: основне податке о пројекту, школи и наставницима, контексту и менаџменту пројекта, коришћене ресурсе са референцама, улога ИКТ у пројекту, наставничку припрему и материјале, ученичке радове и продукте, уклапање пројекта у националне образовне стандарде, фотографије с часова, начине праћења и процене, рефлексије о спроведеним часовима и сл. Такав пауер-поинт симболично је назван „виртуелно путовање кроз учионицу“, скраћено ВЦТ (Virtual Classroom Tours). У њега, по одређеним упутствима, наставници уграђују све текстуалне документе, евентуалне видео-записе, фотографије, постављају линкове. Све је на енглеском језику. Жири има пропозиције по којима процењује рад, али има право и да поставља додатна питања.
Осим изложбеног дела, догађај се састојао и из предавања за све учеснике и корисних радионица за наставнике. Догађај се завршава гала-вечером на којој се проглашавају награђени у неколико категорија, слично као и на европском такмичењу. Овим активностима придруже се и културни садржаји, било у виду обиласка града или неког културног споменика, било у виду краћег концерта или какве друге пригодне манифестације.



Најкорисније искуство – радионице за наставнике

Осим културолошког искуства сусрета са новим светом, који је нашем наставнику помогао да схвати како живимо на најсрећнијем делу планете, најдрагоценијим искуством сматра дводневне радионице за наставнике. Оне су му донеле неколико практичних сазнања при коришћењу нових софтвера и њихове функционалне примене у настави. Далеко кориснијим сматра могућност да је у тимском раду могла да пореди стање у српској просвети и образовним системима у свету. Кад су педагошко-теоријска знања у питању, наши наставници не каскају за светом – све што је поменуто било би познато и нашим наставницима. Није у питању ни непознавање образовне ИКТ, само што су знања наших наставника на овом пољу врло неуједначена. Највеће разлике, које је С. Јурић приметила тичу се опремљености школа и одсуства конкретног и приоритетног плана за то на нивоу државе, школски програми који не омогућавају креативни приступ при планирању и тематску наставу која омогућава функционално повезивање знања из различитих области, непостојање образовних стандарда у односу на које се мапира рад, непостојање приватних школа, те непоштовање интелектуалне својине и ауторских права при коришћењу интернет-ресурса и лиценцираних софтвера.
Као да су знали за то, организатори су српаки постер и штанд сместили у сам крај изложбе, заједно са најнеразвијенијим земљама. Жири се за рад распитивао само са становишта примене ИКТ, а оно што је у Европи изазвало пажњу: сарадња са заједницом, искорак из постојеће праксе тематском и интердисциплинарном наставом, остало је незапажено. За наше услове, ипак, и само учешће у светском Форуму иновација у образовању је велики успех. У поређењу с другима, и српска просвета има даровите и вредне појединце и тимове, који су спремни да иду даље и више од задатог, тренутног и оптималног. То је, уједно, најсветлија тачка наше просвете.



Најснажнији утисак

На нашег представника најснажнији утисак је оставило завршна гала-вечера. Ево, шта каже о том догађају Славица Јурић:
„По повратку, ако бих хтела да издвојим најјачи утисак, то би, свакако, био концерт на гала-вечери у комбинацији са изложбом Писмо. Домаћини су нам својеврсним музичким перфомансом, од дивљих ритмова афричке агого-музике, преко Дворжакове Симфоније из новог света, до џез-обрада класике и агогоа, поручили да свет више не почива на културним, економским или било којим другим монополима, него се ради о непрестаном упливу израза једних на друге, онако и онолико колико смо у стању да свет откривамо. Ко би могао и помислити да кад одете на неки догађај, којем је тема ИКТ, у свести вам остане уметност! Као универзални говор, музика и слика су одавно објединиле и спојиле свет. Савременом човеку и наставнику у рукама је још једно средство које на свој начин укида временске, просторне границе, културолошке и друге разлике – ИКТ. Надам се да ИКТ неће у толикој мери напредовати – рецимо да виртуална путовања потпуно замене права, а електронске конференције реалне – те да нас на тај начин лише физичких контаката са другачијим пределима, људима, искуствима и наслеђима које баштине, континуитетом и дослухом са прошлим временима, које готово физички осећате у ваздуху кад почнете да га удишете негде далеко од свог света. Једно је извесно: ма колико да је људско знање, процес откривања света још увек траје. У том процесу и даље је све у човеку и на човеку, у савести и свести његовој, а то значи на наставнику. ИКТ је само средство и његова делотворност зависи од свести и савести оних што их користе и за шта их користе.“
О успеху српске просвете коју је представљала наша школа и наставник писао је „Просветни преглед“, неколико државних новина, наставник је гостовао у Београдској хроници РТС, а детаље и видео-записе можете погледати у Мајкрософтовом електронском часопису за наставнике на адреси: http://casopis.spaces.live.com/blog/cns!F96ED643B0D75754!205.entry